Поводом актуелних захтјева за организовање продуженог боравка током љетњег распуста, Друштво учитеља Републике Српске сматра неопходним да изнесе свој стручни став.
Разумијемо изазове са којима се суочавају родитељи, посебно у породицама у којима су оба родитеља запослена. Питање бриге о дјеци током распуста јесте реалан друштвени проблем који захтијева системско и међусекторско рјешење.
Међутим, наглашавамо да продужени боравак представља васпитно-образовни облик рада који је суштински везан за редовни наставни процес.
Током љетњег распуста тај процес не постоји, те самим тим ни продужени боравак не може бити организован у истом смислу и квалитету.
Додатно, велики број школа нема просторне ни материјално-техничке услове за цјелодневни боравак дјеце током љета. Школе нису пројектоване нити опремљене да преузму улогу цјелодневног чувања дјеце, што би могло довести у питање квалитет и безбједност боравка.
Посебно истичемо да је љетњи распуст неопходан за дјецу. То је период одмора, слободне игре, породичног времена и неформалног учења, који има значајну улогу у њиховом развоју.
Претварање школских установа у мјеста цјелодневног боравка током распуста није у најбољем интересу дјетета.
Учитељи у пракси све чешће уочавају да дјеца у школу долазе без основних животних и развојних вјештина које се стичу у породици – од самосталности у свакодневним активностима до језичког развоја и читалачких навика. Све је више дјеце којој је потребна логопедска подршка, док се основне приче и ликови из бајки попут Црвенкапе, Сњегуљице и других први пут сусрећу у школи, а не у породичном окружењу.
Ови подаци указују на потребу јачања улоге породице у раном развоју дјетета, а не на додатно пребацивање те улоге на школу.
Такође, скрећемо пажњу да је већ присутан недостатак наставничког кадра, као и смањено интересовање за учитељске студије. Додатно оптерећивање наставника пословима који не припадају основном образовном процесу може додатно погоршати овај проблем.
Сматрамо да рјешење треба тражити у развоју посебних програма и услуга на нивоу локалне заједнице (дневни центри, љетње радионице, спортски и културни садржаји), који ће бити прилагођени дјеци и породицама, а не у проширивању улоге школе изван њене основне функције.
Друштво учитеља Републике Српске остаје отворено за дијалог и учешће у креирању одрживих и стручних рјешења, у најбољем интересу дјеце.
